Nova iskra

— 240 —

на њему задремао, што никад у животу није, а Шарац му се три нута спотакао, што дотле никад није учинио. —- »Моје данашње дремање и твоје спотицање, мој добри друже, по нас добро бити неће (( , — рекне тада Марко Шарцу. Тек што је то рекао, а јави му се посестрима вила и каже му, да му је дошао дан и да ће данас умрети, кад буде на врх Урвине Планине. Марка су тада прошле сузе и опет је рекао Шарцу: »Давор Шаро, давор добро моје, време дође да се растајемо (( .... Кад је Марко изашао на врх Урвине Планине, онда је ту, под јелом, сео те се одморио и воде напио. За овим је бацио топуз у море, рекавши: »Кад овај топуз из мора изашао, тад се овакав јунак опет родио (( . После овога посекао је Шарца и изломио сабљу па бацио у бунар. За овим је написаО писмо и обесио га на јелу. У писму је казао да је умро и да га нико није убио, као и да је он сам Шарца посекао. 1 Даље је казао, да се код њега налазе три ћемера блага: један ћемер да се раздели сиротним, слабим и нејаким- други ћемер да се употреби за његову сахрану, а трећи да узме онај који га ту први нађе и који ће то све да изврши. За овим је Марко легао под јелу, заспао и — умро. Сутра дан туда су прошли неки калуђери из Св. Горе, па кад се уверили из писма, да је Марко доиста умро, однели су га у Св. Гору, те га тамо сахранили и учинили све онако као што је он наручио 1 У Коњуху оам чуо, од моје мајке, да је Меоец поотао шарен (пегав) од Маркова Шарца, који је тамо оддетео после Маркове смрти, а пре тога није онакав био. 28. ОПЕТ ТО, АЛИ МАЛО ДРУКЧИЈЕ (из Рековца) Ишао Марко на Шарцу друмом, па ирошао поред једног чобанчета, које је било направило гвоздену цев, па у њу метнуло чађу и каменчиће. — »Шта ти је то мали? (( — упита га Марко. — »Пушка 8 — одговори дете. — »А шта ће ти та пушка? (( — »Да убијем орла, да ми не носи јагањце (( . — »Зар тим да убијеш орла? (( — упита га Марко зачуђено. — »Ја са овим (( . — И А како то? (( — »Ево овако: овде ћу на ову рупу да запалим чађу, а она ће да пукне и да истера оне каменчиће, који ће да иогоде орла и да га убију (( . — »Па деде то пробај у мој длан! (( —• Сад дете окрене пушку у Марков

длан и потнали је; пушка пукне и камеичићи пробију Марков велики и дебели длан. Марко за овим почне загледати рану и чудити се, па ће на послетку рећи чобанину: »Е знај и чуј, мали, да од сада више не може да има јунака на земљи, чим се та ствар појавила (( . За овим је отишао под једну јелу и ту прво убио Шарца, да га не би Турци под старост јали, а затим је легао, заспао и — умро. 29. ОПЕТ ТО, АЛИ МАЛО ДРУКЧИЈЕ (из Варварина) Посестрима Маркова, вила Загоркиња. казала му је једно јутро, да се доста наживео, триста шесет и пет година, и да ће умрети у року од три дана. Марко је за овим отишао у једну велику пећину, па одатле бацио топуз у море, рекавши: »Кад овај топуз из мора изашао, тада Турци преко мора препми«. За овим је положио Шарцу једно велико бреме сена да једе, говорећи : »Кад ово сено Шарац појео, тада се ја пробудио (( . Најпосле је забо сабл^у у камен до балчака, и рекао: »Кад се ова сабља из камена извадила, тада се Србима царство повратило! (( После овога је ту у пећини легао и заспао.' Кажу да се топуз већ види из мора, да се сабл>а више од пола извадила и да је Шарцу још мало сена остало.

1 По једној другој народној причи, коју сам негде читао, он не спава у пећпни, већ тамо чува и музе срие, те се храни мдеком срнећим. 30. ОПЕТ ТО, АЛИ МАЛО ДРУКЧИЈЕ (из Јовца) Наживео се Марко овога живота на земљи. Наживео се миого, пгго ни један није. У свом дугом животу видео је више зло но добро, више неправду но иравду. За то се реши да умре. Попне се са Шарцем на врх планине Шара и ту, заједно с коњем, легне, заспи и умре. Веле да одатле види у целом Српству шта се и катш се ради, да се буди сваке године на Васкрс. Још верују, да ће се он поново са Шарцем дићи кад прођу од његове. смрти двапута више година но што је живео, — дакле 730 година. 1 1 Но једној другој причи : он је дегао да спава на врху неке друге пданине која се надази негде у врху северне Дадмације иди Лике и Крбаве, крај мора. Веде да се на тој пданини и данао познају ноге, руке, труп и гдава.

(Наставиће се)