Nova iskra

— 275 —

Прилепчанин: Може, Богме, а ја мислим, да ће ми и претећи. Марко: Еј куку први људи. Јао људски изроде, доћи ће време 1 {.ад ће једну сламку двојица носити. Ја сам некада пио сам по 50 ока вина, а сад не могу ни 50 људи то да попију. За овим Марко каже Прилепчанину, ко је он и шта је. Па му за тим да за обе мешине 10 дуката. Попије их обе издушке, па отидне куд је пошао, а Прилепчанин се поново врати у Скопље да купи вино." 1 У збирци Вука Врчевића има сдична прича оа овим поднааивом а Херцеговвц и Краљевић Марко." 41. КРАЉЕВИЋ МАРКО И ЦАР ЛАЗАР НА ОНОМЕ СВЕТУ (из Падежи) Кад су се —• кажу —- састали Марко и дар Лазар на ономе свету, онда је Марко хтео да пољуби цару руку, али му он није дао. Казао му је, да је још л^ут на њега, што је слушао Турке и што није дошао на Косово. Рекао му је, да ће му опростити ту велику погрешку ако тридесет турских царева, који дођу на онај свет, отера у пакао. Марко је већ кажу, топузом, отерао 27 турских царева; још има 3, па ће му Лазар опростити и тако ће се смирити... 42. СТЕВАН НЕМАЊИЋ, КОСТА НЕИМАР И КРАЉЕВИЋ МАРКО (из Копашина у Ст. Србији) Стеван Немањић, велики српски краљ,решио се био да направи велику и лепу цркву, у част своју и својих, а за славу Господа Бога, који га је од малоће до старости чувао и бранио. За то позове мајсторе са Охрида и с њима се погоди, да му начине цркву Дечане , која ће бити у свету најлепша и највећа. Међу мајсторима био је као најстарији неки Коста Неимар. Њему је било поверено да надгледа рад. Крал> му је казао, да не жали пара и динара. Кад је црква, после пуних седам година, била свршена, краљ упита Косту Неимара: »Да ли би могла да се направи још боља црква? <с — »Да је било још више пара могла би с( , одговори Коста. — »А зашто ниси трошио, кад сам ти то казао?® — прекори га љутито краљ, па одатле отиде... После овога наредио је тајом слугама, да оставе Косту на највишој скели, кад се он тамо буде попео, а све остале да поскидају. Слуге тако и ураде... Кад се Коста нашао на невољи, дуго је мислио како да се скине: да скочи угруваће се сигурно; да ту остане умреће од глади и од жеђи. На послетку се реши да направи крила од дасака са скеле, па да помоћу њих слети доле на земљу. Крила је правио за пуних пет дана. Кад је био

с њима готов, он одатле летне право ка цркви Грачаници. Народ се уплашио, кад га виде да лети, па мислећи да је то нека ала од мора, брзо позове Марка у помоћ. Марко стигне са Шарином и својим топузом обори на земљу Косту... Пао је недалеко од цркве усред поља. Од Косте се само кости по пољу просуле, те се по томе, од тада, и то поље назове Косово. 2 2 У Метохији ое нрича, да је овај Коота, у детењу, нао бдизу Ђаковице. Кажу да га је, у дету, угдедала нека пастирка од оваца, па се томе зачудида, усдед чега је оп пао и погинуо. На месту где је пао изникди оу коштани, који и данао тамо стоје. — Ова је прича, као што ое види, сдична оа неким нашим народним пеомама о зидању манаотира, ади је од интереоа њепа веза еа поотанком имена Кооово, које Бранислав Нушић у овоме лепом чланку „О постаику имена Косово 9 није поменуо. 43. МАРКО У РОПСТВУ (из Црне Горе) У Леке капетана била сестра лепа, веома лепа. Марку се допадне и затражи је, али му је Лека није хтео дати. Марко намисли да му је отме. Зато једном, изненада, дође у Лекине