Nove borbe : roman iz Istre

168 ВИКТОР ЦАР ЕМИН

сваки час бити спремни са мном да војују на непријатеље цркве и вјере. Ту ја не питам за ЊИХОВ род и језик... Не превраћајте тако очима! — са "смијешком ће капелан. — Неће потрајати дуго и ваши ће тајници и њихови помоћници чинити исто. само у другом смислу... И тако ће доћи вријеме, гдје су у нас неће зборити више ни о Дујмовим ни о Вениеровим људима, већ о католицима с једне и безвјерцима с друге стране.

Дујам га више не слушаше.

— Па што ви то тражите од мене — запита сухо.

— Казаћу вам без околишења. Има у противном табору људи, цркви оданих, који једва чекају, да удружени с нама навале на заједничке нам непријатеље.

= Ко су ти непријатељи 2

— Треба ли да вам их напоменем 2 Изволите се обратити на вашега тајника. Он ће о томе знати зацијело штогод више...

— По томе бих ја морао и с туђином против својих... 2 '

— Прије вјера, па народ.

Дујам устаде, а готово у исти мах диже се и капелан.

— Господине управитељу, — прихвати старац гласом, који је понешто дрхтао, — имате ли још што, да ми саопћите 2

= Засада ништа више. |

— И нека није! Јер ви сте, господине управитељу, мене љуто увриједили... И ја, ето, као да немам снаге, да вам узвратим, али једно вам велим: Не знам, што ме још чека под ове моје старе дане... Али нека дође што хоће, нико ме неће моБи прекорити, да сам издао своју крв, Не, јер ако има са мном да се угаси све што сам када урадио за добро наших људи, нека се угаси! — али да ћу ја своју душу упрљати тим, што ви од мене тражите — то никада!

Капелан га хладно саслуша, наклони се и уз сми= јешак видљиве ироније проусти:

— Све зло на мене и на моју главу!