Nove borbe : roman iz Istre

182 ВИКТОР ЦАР ЕМИН

је предобити неколико вијећника, онако као обично: с неколико лијепих ријечи, а гдје не бини то достајало с мало „лоја“ — и котачи би ишли... Како се у њега често дешавало, да би га мисао, прије него што би у његовој глави добила одређен облик, сасвим освојила, тако је било и овај пут: тако је дошло да тасту натукне оно о „другој“ провизији... Дујмов нијеми али и одлучни одговор не смете га, нити у њему поколеба ону мисао, што га је већ држала као у клијештима. Из часа у час опипао би банке, што су му се у њедра као упиле, па наједном заслијепљен ојачаном страсти одсјече у себи:

— Ја новац не дам! Нека се он ископрца како хоће. До ђавола он и његова тврдоглавост!

С том одлуком леже одмах иза вечере у кревет, али није никако могао да заспе. А није спавала ни Марија. Као у ноћи, кад је оно прогонила авет Балдовог недјела, тако је и сада тресла гроза од његове нове зле намјере. Своју страшну намисао от"крио јој је негдје у предвечерје. Од тога часа би јој као да јој се око срца савила крупна змија, па ј0] не да да одахне. Још јој је несносније ту у кревету сред ноћне тмице и тишине. А он лежи до ње миран, сасвим хладан и неосјетљив. Уједаред јој се у грудима нешто узбуди и она застења. |

— Нечисти те куша. Не слиједи га, Балдо!

У другој би се прилици наљутио и одговорио оштро. Сада је тражио и износио разлоге и упуштао се у оправдања. -

— Отац се је, — вели, — изиграо. Готов је, још мало па ће посве доиграти. С њиме ће наравно одзвонити и мени, а шта овда 2 ја ти отворено велим, да ми не би остало друго, него коноп око врата, па нека иде све до ђавола. А шта би онда тиг Шта наше дијетег

Марија уздахну дубоко и не рече ништа. Он продужи:

— А њему ће бити лако. ја сам му већ натукнуо нешто... Па ако не би дотекло, један потез пера и рачун је чист. Е