Nove borbe : roman iz Istre

НОВЕ БОРБЕ 1)

ПН а ________________________-

— Има их — свакојаких.

— А што вели Дујам 7

— Ништа... утучен је.. а да вам право кажем и огорчен...

— На кога 2

— На све помало...

— Видим, али није ни он добро урадио, што је онако нагло „дезертирао“. Него свеједно, ствар учињена... а опћина је ипак најпреча, и ми бисмо се бољи морали некако сложити, да то било како скрпамо, друкчије страх ме је...

— Капетане, ви ми говорите из душе, па бих некако најволио, да вам се мало искалим и да из несем неке моје мисли... јер најзад, како сте оно и сами рекли, опћина је ипак вајпреча ... Да се мало прошетамо до мора Хоћемо ли

— Па можемо...

Код вечере био је Балдо врло добре воље. Од онога разговора у читаоници сплео је читаву приповијест: тамо да су се сви договорили, како неће мировати, док опет не виде на начелниковој столици свога старога вођу, јер то да изискује добро цијелога народа, а нарочито овога краја, опћине и мјеста, јест... и све тако. Дујам је све то слушао и сам се у себи чудио, што му то донекле и годи...

Кад остадоше сами, упита Марија мужа:

— Има ли бгрем сада колико истине у овомег

— Има нешто... има доста... — одговори он с осмјехом, који овај пут није сасвим варао. Хи.

Сјутрадан о ужини упути се Дујам к мору.

Пароброд није далеко: већ се ено забијелио изван „Колове“.

Небо је без облака, али не сасвим јасно већ као подвучено танком, бјеличастом копреном Ниже према сунцу тај се вео све већма згушњава пропуштајући кроз своја густо преплетена влаканца некакву сумртву, мутну жуту свјетлост. То предвечерње жутило