Nove borbe : roman iz Istre

94. ВИКТОР ЦАР ЕМИН

Сазнаће она то већ сјутра зацијело, а и ко зна2 Може бити да већ и у овај час о томе говоре. На ту помисао би му, као да га је нешто уболо у мозак. И мукли се пријекор однекуда дизаже: — Је ли све оно требалог Зашто није прије мислио на посљедицег Што ће сада2 Зар да тражи своје оправдање у дрској младеначкој импулзивности и непромишљености 2 Па кад би таква правдања нешто и вриједила, питао се он уза све веће унутрашње узбуђење, би ли она нашла одзива и размишљања у њеном срцуг Не би, јер за њу не постоји него само једно: њезин увријеђени, озлојеђени и поништени отац. Он је, истина, казао Балду, да је у сваки час спреман дати старцу задовољштину, али какву 2 Није сам, има он око себе још десетак својих вршњака, који заједно с њим снивају о некој обнови нашега човјека и његове душе. И о неким новим правцима, којима би се морао да управи тај нови подмлађени живот, и о новом ритму, којим би се тај исти живот имао да таласа, обнавља и заноси. Лијепе, заиста, мисли, којима су до краја прожете њихове младе душе! Свијетли, пуни обећања идеали, иако су досада и остали бесплодни, а то можда баш и зато, што још нису примили свој прави коначни облик! Може ли он сада и једну саму од тих мисли да занијече2 Никако, а то значи, да он не би староме могао да даде никакве изјаве, ни задовољштине, јер би се свака и најмања ријеч у једној таквој изјави могла сматрати као узмицање. А таква ријеч не би смјела из његових уста да падне, већ због саме његове репутације, због другова, којима је досада био неки душевни вођ, па ни због љубави своје, која мора остати чиста, изнад сваког личног рачуна.

На томе се је његов разум ломио те вечери, а и послије, за цијеле ноћи, што је у несну провео. А доље, из дна срца, сваки би се час јављало оно мукло питање: 5 :

— Што ли ће она, кад сазна 2

ХМ. Међутим она није још ништа знала. · Отац је на

: .:—. уран