Novi Antej

Вуче земља све оне који имају нос, слух и очи да осете и виде како се у наше доба дижу непрегледне војске сељака и траже своје људско достојанство.

Ко то не разуме, коме то није јасно, ко нема осећања да се у свету дешава нешто ново коначно ослобођење еељака ■ —• тај нек нам се слободно смеје и руга!

Памтимо ми оно време не тако давно када се варошки раднички покрет проглашавао за „гомилу мангупарије" коју лажу, варају и краду букачи и лармаџије. Памтимо кад се рекло: Шта може фукара? Шта вреди шегртарија? ко гледа калфе? Па је протекло неколико година, и онда се са страхопоштовањем говорило о радничком покрету. Он није уништен, и не може се уништити, ]ер је нужно, неизбежно, да радници имају свој класни покрет и да он буде сваким даном јачи.

Сећамо се и оних бедника што хрватски сељачки покрет прогласише за пролазну и надувену 'бујицу, а Стјепана Радића за лудака и пијаног свирача уз тамбуру. Па је пролазила година за годином, а хрватски сељачки покрет је бујао, јачао, ширио се... Скида сељаштво једну по једну кабаницу, па је ипак страшно непријатељу и мило пријатељу: Оно је јако као такво, као Сељаштво.

Осваја сељак све редом.

Лако је било тући и исмевати сељачки покрет док су били на видику само појединци, више или мање симпатични људи, са прошлошћу и слабостима. Али данас се, ево, све више губе појединци, и излази на површину сељак, земљорадник, тежак. Доктори и професори уступају реч сељацима. Чудо невиђено, је ли? У сваком броју Рада већу половину садржине давали су сеоски дописници! Покренули смо лист за интелигенцију. А кад оно, привукла га земља, освојили сељаци, преплавили га, и држали га неодољиво.

35

ПРИБИРАЊЕ