Novi Antej

декламације, „оче наш“, „родитељу наш“, „као озебао сунце, као гладан хљеба чекамо те већ 20 година“. У Београду је влада г. Давидовића зависила од тог говора. Никакве хартпје, ни једне белешке. Ништа не види. „Колико је људи? И.ма ли жена и дјеце?“ Одлнчан говор, један од најбољих. Сав је знојан; мења кошуљу. Као снажан медиум после тешке и успеле седннце...

Разумео сам: сви смо ми сиромашни. Само је народ богат. „Ко Ке као Бог!“ кажу сељаци. Ко Ке као природа, свемоРна у добру и у злу! Ко ће као народ! кажемо ми, у наступу смерности и искрености. „Шта да говорим", пита ме један млађи друг полазеРи у село. - Идн и види, слушај и учи. Свети дух Ке те надахнути. Христос би рекао; „Иди само, јаРу бити с тобом!“ Отвори очи и уши; предај се сав; не штеди себе; не ограђуј се; не завлачи се у шкољку као пуж; не савијај се у клупко као јеж; дај себе, и прими људе. Нека струји крв жива између тебе и њих. ДесиКе се чудо: врцнуРе искра, затутњеће грмљавина, помешаРете се, бићете једно, оплодиКете се. И кад будеш уморан, исцрпљен, кад паднеш као свећа, добићеш награду највећу: „Е, рече, синко! Бог те поживео! Хвала ти. Из душе извади!“ Видећеш очи осветљене сузама; чућеш гласове збуњене и промукле од узбуђења, од стискања зуба и гутања празних залогаја. Нећеш се кајати, и вратићеш се на тај пут: он је чаробнији од свих.

Има или нема везе; има или нема додира, све је у томе. Везе између писца и читаоца; између говорника и слушалаца; између старешине и потчињених; између наставника и ученика; из.међу родитеља и деце; између два сабеседника; нзмеђу сарадника. Ствар је проста, скоро физичка, као између два телефона; има везе или је нема. Виче један, урла други, не чује се. Шапуће један, дише други, чује се. Додирују се жице, или се не додирују, трећега нема. Сва је вештина ухватити везу и

6

НОВИ АНТЕЈ