O demokratiji u Americi. Sv. 1, str. 226

214

и за то што их милиони људи осећају на исти начин и у исто време.

_ Може се дакле у опште рећи да ништа, није тако противно благостању и слободи људи као велике државе.

Међу тим и велике државе имају користи које су им својствене и које треба признати.

Као год што је тежња простих људи за влашћу у њима ватренија него у другим државама, тако је исто љубав к слави развијенија у извесних душа које у одобравању једнога великога народа налазе предмет достојан да их на неки начин узвиси над самима собом. У њима је мисао у свему бржа п јача, идеје циркули= рају слободније, главне су вароши као пространа умна средишта у која се стичу сви зраци људскога духа: та нам чињеница објашњава за што просвета и дивилизација брже напредују у великих него у малих народа. Још треба додати да важни изналасци често захтевају развитак народне спле за који је влада малога народа, неспособна. У великих народа, влада има више општих идеја, она се потпуније ослобођава навике п месног самољубља. Њезини су планови женијалнији, њезини поступци дрскији. 3 5

Унутрашње благостање потпуније је п распрострањеније у малих народа, док су у миру; али ратно им је стање шкодљивије него великим. У великих народа, удаљеност од граница дозвољава по кадшто маси народа да остане кров векове удаљена од опасности. За, њу је рат узрок незгоде а не пропасти.

У осталом, у овоме, као и у многоме другом које чему, има нешто што је претежније од свега осталога: то је нужда.

Кад би било само малих народа, а великих никако, људски би род доиста био слободнији и срећнији, алп се не може учинити да нема великих народа.

То уводи у свет један нов елеменат народнога,

при аен