O demokratiji u Americi. Sv. 1

224

за дуго ако не нађе, у народа на које се примењује, известан број услова за удружење који би им тај општи живот учинили угодним, и олакшали владину задаћу.

По томе да би савезни систем успео, потребни су му не само добри закони, него, још треба п околности да га потпомогну.

Сви народи који су ступали у савез пмађаху извесан број општих интереса, који сачињаваху као неке умне свезе савеза.

Али осем материјалних интереса, човек још има идеје и чуства. Да би конфедерација дуго опстала, нужна јој је једнакост у цивилизацији онако псто као и у потребама разних народа који је сачињавају. Из међу цивилизације кантона Во (Уача) и цивилизације кантона Урп, разлика је као из међу деветнаестога п петнаестога века: за то Швајцарска, управо рећи, никад није имала савезну владу. Савез из међу њезиних разних кантона постоји само на карти; и то би се живо осетило, кад би централна, власт хтела да примени једне исте законе на цело земљиште. у

Има једна чињеница која дивно олакшава опстанак Федералне владе у Савезним Државама. Разне државе имају не само скоро једне исте интересе, исто порекло и исти језик, него још и исти ступањ цивилизације; што чини да се оне скоро увек дако саглашавају. Ја не знам да ли у Јевропи има неки народ, па ма колико он бно мали, који није разнообразнији у својим деловима од америкинскога народа, кога је земљиште велико 82, половину Јевроце. Од државе Мена до Ђурђијане рачуна се од прилике четири стотине миља. Међутим, из међу цивилизације Мена н цивилизације Ђурђијане мања је разлика него из међу цивилизације у Нормандији пу Бретањској. Мен и Ђурђијана, које се налазе на двома противположеним крајевима, имају дакле природно више стварне лакости да образују конедерацију него

еј