O demokratiji u Americi. Sv. 1

227

Од куда дакле долази да се Американски Савез, заштићен односвим савршенством својих закона, не распада у великом ратуг отуда што он нема да се боји великих ратова.

Налазећи се у средини грдно великога копна, где се људска индустрија може безгранично ширити, Савез је готово тако исто усамљен од света као кад би га Океан са свију страна окружавао.

Канада, има само један милион становника; њезино је људство подељено на, два непријатељска народа. Суровости поднебија ограничавају протевање њезиног зем-= љишта и затварају њезина пристаништа за шест месеци.

Од Конаде до Мексиканскога залива. још се налазе по гдекоја дивљачка племена, у пола сатрвена, која шест хиљада војника гоне пред собом.

На југу, Савез додирује на једном месту мексиканско царство; отуда ће по свој прилици доћи некад велики ратови. Али слаба цивилизација, поквареност нарави и сиромаштво, још ће за дугу спречавати Мексику да заузме високо место међу народима. Што се тиче јевропских сила, оне због своје удаљености нису опасне. (Н)

Велика, срећа Савезних Држава не састоји се дакле у томе што су изнашле савезни устав који им дозвољава да могу издржати велике ратове, него у томе што су тако положене да се немају бојати таких ратова.

ме владаше право одушевљење у народу; револуција, беше представљена најпопуларнијим човеком, а при том конгрес у то доба не располаташе, управо рећи, ни чим. Новац и људи не достајаху му сваки час; најбољи планови које он смишљаше не испадаху 34, руком при извршењу, п Савез, увек на прагу пропасти, (би спасен много више слабошћу својих непријатеља. него својом сопственом силом.

> сл

поља -аињ,