O demokratiji u Americi. Sv. 1

66 У

вани. Та страст тежи да подигне мале у ред великих; али има тако исто у срцу људском некп покварени укус за једнакост, који порађа у слабима жељу да привуву јаке на онај псти висораван на коме се они налазе, п који доводи људе до тога да претпоставе једнакост у ропству неједнакости у слободи. Народи у којих је друштвено стање демократско не презиру по својој природи слободу; они на против имају нагонски укус за њу. Али слобода није главни и непрестани предмет њихове жеље што они љубе вечном љубављу, то је једнакост) они се нагло и изненадно устреме к слободи, па ако промаше цељ, они се предају судби; али без једнакости ништа их не може задовољити, п они би волели изгинути него ли њу изгубити.

С друге опет стране, кад су грађани од прилике сви једнаки, тешко им је бранити своју независност против напада власти. Будући да у том случају ни један од њих није доста, јак да се може с успехом сам борити, то се слобода може ујамчити само удружењем сила свију. А, такво се удружење не налази увеЕ.

Народи дакле могу извести две велике политичке последице из једног истог друштвеног стања : те се последице страшно разликују једна од друге, али оне излазе из једнога истога дела.

Англо-Американци су били први који су имали да учине тај страховити избор, алп су били доста срећни те су избегли апсолутну власт. Околности, порекло, просвета, а особито нарави, дозволили су им да оснују и одрже народно суверенство,

није