O demokratiji u Americi. Sv. 1

68

Ја сам напред казао да је начело народнога суверенства било упочетку начело које је служило за 0снову већини енглеских насеобина у Америци.

Међу тим оно онда не владаше управом друштва. као што је то сада случај.

Две сметње, једна спољна, а друга унутрашња, задржаваху његов поплављавајући ток.

____ Оно немогаше јавно да се покаже у законима за то што се насеобине још морадоше покоравати својој старој отапбини; оно је дакле морало да се крије по провинцијалним скупштинама, а нарочито по општинама, где се у тајности рашириваше. р

Ондашње американско друштво још не беше спремно да га усвоји са свима његовим последицама. Прос= вета у Новој Енглеској, богатства на југу Худзона, чињаху за дуго, као што сам у предидућој глави показао, неки благородпички уплив који тежаше да у мало руку скупи друштвене власти. Државни чиноввици још немађаху сви право да буду изабрани, нити сви грађани право бпрања. Изборно право беше свуда сведено у пзвесне границе п потчињено плаћању пизвеснога данка. Тај данак беше врло мали на северу а на југу већи.

Кад амерпканска ревулуција плану, начело народнога суверенства изиђе из општине и овлада управом. (ви се сталежи пзјаснише и одважише за њега; 60рише се п победише у његово име. Оно постаде закон закона. =

(Скоро тако исто брза промена учини се у унутрашњости друштва. Закон о наследству укиде са свим месне утицаје.

У време кад то дејство закона и револуције поче бивати видво свима очима, демократија већ беше победитељка. Власт већ беше стварно у њезиним рукама, - Више не беше слободно ни борити се против ње. Виши сталежи потчинише се без гунђања и без борбе злу које

пне