O demokratiji u Americi. Sv. 1

69

за у будуће беше постало неизбежно. Догоди им се оно што се обично догађа силама које падају: лично самољубље овлада њиховим члановима. Почем се више сила, не могаше истргнути из руку народа, и почем множина, простога народа не беше толико мрска да би је требало презрети, то се више не мишљаше ни на шта друго него да се пошто по то добије њена наклоност. Најдемократскији закони усвету бише дакле такмично примљени од људи чије интересе они највише вређаху. На тај начин, виши сталежи не узбудише против себе страсти простога народа; него сами ускорише победу новога реда. Тако дакле, ствар веома чудноватар демократсви полет беше најбржи и најнеоспорнији у државама, где благородство беше највише заватило корена.

Држава Мариланд, коју су основаде велике властеле, прва прогласи опште право гласања“ и уведе у своју управу најдемократскије Форме..

Кад неки народ почне мењати данак којим је условљено изборно право, може се предвидети да ће пре или после доћи до тога да га са свим укине. То је једно од најнепроменљивијих правила, која владају друштвима. што се више шири граница изборних права, тим се све већа потреба опажа да се иста још више рашири; јер се сиде демократије после сваке нове уступке умножавају, и њезина захтевања расту с њеви_ном новом влашћу. Частољубље оних који не плаћају данак од кога зависи изборно право распаљује се у толико више што је већи број оних који га плаћају. На послетку, изузетак постаје правило ; уступке се чине непрекидно док се год не дође до општег права, гласања.

У Наше доба, начело народнога суверенства развило се у Савезним Државама у свима практичним видовима који се могу замислити. Оно се ослободило свију

1 Измене учињене. у Мариландском уставу 1801 и 1809.