O gajenju pivarskog ječma

61

сеју јечам за ппваре. Као што се из приложене слике види, бсове се и прислоне по пет снопова, скласјем горе, у купу, а шестим се купа завршп. И на овај начин не долази зрно на земљу, као и код крбвниде што је случај, алзмеђу снопова има довољно празнине, ветар може пробијати и зрно убрзо осушити. Нп у крстинама, ни у кровницама, ни у купама, не треба јечам оставити дуго, да га не би затекло и тукло кишовито време, него га одмах, чим се довољно просуши, увести и саденути у стогове или камаре. На тај he се начин зрну одржати лепа боја, неће поцрнити, неће изгубити лице, па he га пивари и радије кушгги и скупље платити. Зрно, које је кисло, губи лице, па губи и цену. Увезен и у стогове или камаре зденут сув јечам, претрпиће тако звано „врење“; он he се у стбгу „изнојити“, што много ушшвише на доброту зрна, јер усљед тог знојења постаје мекше и брашњавије, а то пивари и воле. Са тих разлога, не треба јечам пре врћи, док се у стоговима не изноји, а то he бити, од прилике, у месецу септембру. И при самом вршењу треба на то пазити, да се зрно од повреда што више сачува, нарочито од гњечења и ломљења; јер, кад пивар опази

У „купу“ сложен јечам.