O građenju železnica uzanog koloseka : čitano na sastanku udruženja srpskih inženjera i arhitekata 24. aprila 1902. godine

2. Уступање израде пруга страним предузимачима штетно утиче на развијање и јачање капитала наших људи, који се тим послом баве и који су принуђени радити код странаца, као подиредузимачи са знатно нижом ценом, од оне, по којој ће они _ послове израђивати. Између државе као сопетвеника п наших _ предузимача увлачи се страно друштво као посредник — и за ту услугу односи грдне новце.

8. Подизањем барака, које стоје у тесној вези са грађењем пруга, странци стварају једну установу за експлоатисање рад"_ника, те и отуда црпе за се користи.

- +. Што би се новац утрошен за грађење већим делом изнео на страну. Ради. јаснијег прегледа да се послужимо трибли _ рачуном: а.) нека је зарада по план само 209 ПОСТИ ЈИАН · +,848.000 дин. -в.) за шине, ситан прибор и возна срества. - 7,000.000 с.) Зарада страних инжињера, баракера страних радника нека је само 109/. износи _ 2,174.000 4.) интерес на позајмљених 21,740.000 дин. __у току 14 година износи —_ _ . . . 15,057.794 | = (репа | 25 оци

Више дакле од 6097 новца иде на страну. Када држава ради сама својим новцем и својим љу дима МОДЕ се на страну само:

а.) да шине п возна срества. . . - . . 7,000.000 дин. В.) Интерес на ту позајмицу, фабрикама. . 5,960.400 — "Свега . _. 12,960.400

изнело би се више на страпу новца за близу 16 милијуна.

Грађењем пруга држава постиже следеће користи:

1. Омогућава брз саобраћај и лак транспорт извоза из удаљених крајева, и једновремено помаже развијање трговине п атрикултуре тих крајева: |

2. Исплатама новца, који остаје у земљи, повећава се капитал наших грађана — а тиме олакшава подизање индустрије, ИЕ рудника п т.д.

. Држава отуда има непосредне корпети јер ће се један знатан део издатог новца вратити у њену касу бржом наплатом Лу жне порезе п повећавањем исте. И најзад:

. Тим тутем подиже се углед нашој о п екоин моћи, јер ће се стране куће у вершти: да је Србија кадра