O književnosti : sa sprovodnom rečju i dopunama za ovo izdanje

27

руку као она обавештења или упутства која се дају човеку при уласку у велике музеје, да би знао шта у њима може наћи, и који је начин најбољи да све са највише користи и задовољства види. Једна предрасуда против књижевности, неоснована као све предрасуде, неканампослужи као полазна тачка за те уводне напомене.

Лепој књижевности и науци о књижевности, чешће је замерано да нису научне, да нису науке, грубљи и тромији духови су чак тврдили да су фриволне, и да у сваком случају не могу стати равноправно у ред с осталим научним гранама; нарочито су им ти прекори чињени у име тако званих „егзактних“ наука и наука природних, које овима најближе стоје. Један енглески математичар питао је једном: „Шта је Милтон доказао у свом „Изгубљеном Рају“? На такво питање би се могло одговорити другим питањем: „Какво је стварно објашњење света и човека дала математика?“ Охолости нема места ни на једној ни на другој страни; и самозадовољство при-