O književnosti : sa sprovodnom rečju i dopunama za ovo izdanje

29

сподо, жива примера у школи у којој се учите, и у којој се све науке уче упоредо. и све с подједнаком збиљом. Оне све имају један циљ, и већ то је довољан разлог да их људи негују паралелно и подједнако. Сваки се онај вара који држи да једну или једне треба уздићи изнад других. Такво је гледиште тесногрудо или необавештено, било да с једне или с друге стране долази. Јер се, као што можете мислити, нису само математичари и природњаци грешили о књижевност, но су се и књижевници грешили о природњаке и математичаре. Др. Џонсон изрекао је цео свој суд о ботаници рекав, да је човек, кад је видео једно зелено поље, видео и сва остала. А два енглеска стиха тврде да ботаничари и „не воле цвеће које кидају, нити га познају, и да се цела њихова ботаника састоји само из латинских имена“. Тако је Свифт говорио да математика човека ничем не научи, а Волтер, да „геометрија човека оставља где га је узела“. И ако је основна мисао коју су Волтер и Свифт