O književnosti : sa sprovodnom rečju i dopunama za ovo izdanje

47

све време док се њима бави у својој машти, која му их испуњава, оне су као да су и остварене, и уживање је у њима као да није уображено, можда још потпуније, свакојако чистије, можда и веће, пошто је могуће да је, код жеља, задовољство у жељи, кад већ и онако није у остварењу. Славни часови унутрашњег живота проводе се у таквом душевном расположењу. Контемплација, живот у машти, може да откупи многе горке часове, са којима је људска судбина често врло издашна. 1 И они, код којих такав одмор и одштета изгледају најмање потребни, код којих ни по чему не можете познати да се на свом заузетом, или сувом и трезвеном путу заустављају, ко зна колико пута и они жртвују уображењу, машти, осећају, и поезији! Наполеон је, веле, увек носио са собом „Јаде младога Вертера“, књигу за заљуб-

1 Лихтенберг прича о себи, како је „често, по читаве сате лутао маштом за свакојаким фантазијама*, и додаје, „да без тога лечења фантазијама, које је најчешће употребљавао у време кад се и у бањама вода пије, не би тако дуго живео“: