O književnosti : sa sprovodnom rečju i dopunama za ovo izdanje

52

гледати, па онда и у овоме боље уживамо. И то не само зато што нашом маштом; која се фиктивним сликама обогатила, умемо да улепшамо оно што видимо, да недостатке допунимо идеалишући их, но још и с тога што смо уопште научили да боље гледамо. Песник и уметник виде много што шта пре нас, виде оно што ми не бисмо умели видети, да нам га они не покажу. Ми осим тога, и оно што видимо, видимо §гоßßo тоЛо, и утисак никад није ни потпун ни довољно јак. Песник и уметник долазе онда, па нам показују шта су они видели, благодарећи оштрини својих чула и својој моћи саосећања са целим околним светом, и ми то онда видимо после њих, с почетка само на примерима које су нам они показали, доцније ина другим сличним примерима. Кад нам се тако очи отворе у неколико прилика, ми се постепено навикнемо да све свуда и сами гледамо, и без њихове помоћи. Излишно је додавати колико је то лепо васпитање, колико задовољства доноси са