O književnosti : sa sprovodnom rečju i dopunama za ovo izdanje

53

собом, и колико доприноси нашој општој култури.

То и јесте, по мом мишљењу, једно од главних својстава лепе књижевности, то развијање васколике и многостране, моралне и естетичке симпатије у људским душама. Поезија, дубоко уочена у својој суштини, и није ништа друго до симпатично осећање са нашом околином, живом и мртвом. Поезија су емоције које добијамо од ствари. Проширити што више круг тих емоција, начинити човека што приступачнијим разноврсним утисцима, то је један од задатака лепе књижевности, којега је она, ако тако смем рећи, сваким даном све свеснија. Поезија која се у прва времена ограничавала на један мали број мисли, догађаја, и осећања, данас захвата у свој опсег, све ширим и ширим круговима, не више само човека, но целог човека, не само поједине слојеве друштва, но цело друштво, не само поједине догађаје, но све што се око нас дешава. Све она узима у своја велика наручја. Сама природа улази сваким да-