O književnosti : sa sprovodnom rečju i dopunama za ovo izdanje

58

књижевности и књижевној критици била би дужност да пронађу и изнесу оно што је најбоље. Оне имају да читају, да нам кажу после шта треба, и нарочито шта не треба да читамо; Iе§ипГш аШаа , пе Iе§апlиг. Отуда су у последње време чињени плебисцити, и прављене листе, за дела која заслужују да се из масе штампане хартије одвоје и прочитају. Али и књижевно критички посао раде много званих, још више незваних, а мало избраних. Помоћ је њихова од мале користи. Поврх свега, и сама паметна критика мало помаже. Људи би послушали паметну критику, кад би само умели погодити и изабрати ону која је паметна. Ми смо баш сад на последњем примеру видели да људи, ако се поводе за добрим писцима, улазе и у запарану бразду лоших саветника и неуких вођа. Кад би паметна критика носила на себи видљив, спољашњи знак, да и непосвећени могу да је распознаду међу осталима, онда би паметна критика била довољна. Али као год што је потребно да људи буду сами