O književnosti : sa sprovodnom rečju i dopunama za ovo izdanje

теже но изићи из те гужве, из тог замршеног клупчета мисли и осећања.

Што је сад нарочито опасно у таквој прилици, то је биШи брзоплет, дати преран суд, учинити превремен закључак. Не треба суд изрицати док човек није сасвим на чисто са оним што осећа и мисли. И то изгледа просто правило, и које сваки зна, али то човеку нимало не смета да се на десет пута исто толико пута о њега огреши. Отуда поничу безбројна погрешна мишљења, која се после тако лако шире, а тако тешко сузбијају, јер вам се на ваша сузбијања опет тако брзоплето одговара. Правилно суђење и мишљење у томе је да човек опази све елементе који састављају проблем, да ни један, ни најмањи, не пропусти. При размишљању о једној ствари треба да имате ту способност да осетите да прелазите меру, да сувише у једном мислите, да нисте опазили друге околности, које пресецају пут, које се косе са правцем којим ви идете. Везе су ту, они кончићи који задржавају, пока