O književnosti : sa sprovodnom rečju i dopunama za ovo izdanje

67

негује се постенено нека врста интуитивног осећања, унутрашњи глас један, који га готово увек, јер не увек, баш и код најпаметнијих, задржи у тренутку кад пође на рђаву страну. То интуитивно осећање развије се напослетку дугим и постојаним вежбањем у нарочиту способност, „сублимира се“, рекао бих, у тедну моћ зт репегГз, и то објашњава како такви људи могу често инстинктивно, пре' анализе онако исто непосредно као што извежбано уво осети погрешан акорд да осете што је нетачно. Та способност носи једно врло скромно име: она је „здрав разум". Само, по речи Боналдовој: „Здрав разум и геније су од исте породице“; „дух је само њихов побочни сродник."

При решавању сваког проблема потребно је, дакле, покупити сзе елементе који га састављају. Можете мислити да је то и иначе тешко; а кад се још уз то и не размиш.на довољно, или што је још горе, понавља само туђе мишљење, онда је материално немогуће доћи до тачних

5*