O književnosti : sa sprovodnom rečju i dopunama za ovo izdanje

69

људи. Двадесег великих песника имате за једног човека са здравим судом, двадесет беседника, двадесет војсковођа, десет светаца, педесет научара. Те главе стоје високо изнад осталих глава људских; и чисто је зазорно сад рећи, да су ти људи зато тако велики што су се израна навикли да задрже свој суд у свакој ствари док све добро сами не размотре, док не осете да доиста свој суд имају. У том смислу се могло рећи да је геније „марљивостД и да је геније „поштење.“ Све је у тој простој (и ако тешкој) ствари; треба све видети и тачно одмерити, све самостално промотрити, пре но што се суд изрече. Од тога зависи тачно мишљење у свима случајевима. У нашем горњем примеру, ми смо сви закључили да је неко морао проћи поред куће и бацити камен у прозор. Али претпоставите да камен није лежао на патосу, но да ]е био негде сакривен. Бисмо ли онда могли одмах погодити како је прозор разбијен? Они који би пажљиво тражили и разгледали- по соби, неки пре,