O književnosti : sa sprovodnom rečju i dopunama za ovo izdanje

77

пут њихове гробове; али оно што је било најбоље код њих, оно што је као свети пламен горело у њима, остало је да светли и даљим поколењима. То су они „Светли Гробови," које је наш велики Змај онако лепо опевао. Благодарећи књижевности, оно што је било најбоље у њима, бесмртно је. Све пролази; људи, друштва, народи пропадају; најумније научне теорије и најлепши технички проналасци застаревају; слике, статуе, палате, нестају једна по једна; ни саме развалине, као што знате, не трају вечито; само књига остаје, вечита књига о човеку, његова Књижевност, украс и утеха, зрак и боја, цвет ума и душе људске.

То је наш предмет, господо.

К Р А Ј.