O mirnodopskom radu Društva Crvenog krsta : predavanje Marka T. Leka držano 5. februara 1925. g. na svečanoj Akademiji Crvenog krsta u velikoj dvorani gradske kuće u Novom Sadu
т)= 2 у ју КА (27 29425
2
УНИВ. БИБЛИОТЕКА И Бр. (42 6
(О МИРНОДОЛСНОМ РАДУ ДРУШТВА ЦРВЕНОГ НРСТА
Предавање Д-р Марка Т. Лека држано 5. фебруара 1925. г. на свечаној Академији Црвенога Крста у великој дворани градске куће у Новом Саду.
Од када памтим, знам да између Новосађана и Београђана постоји велика и стална сродничка веза.
Мора се признати да ту везу особито пажљиво негују Новосађани. Београђани, кад год се из Новог Сада врате, не могу се
довољно нахвалити ванредно срдачним гостопримством Новосађана. Није само то, има ту и нешто више што нас везује. Има нешто више што везује Нови Сад са Београдом, нешто више што нас везује не само и са Загребом, Љубљаном и другим центрима наше Краљевине, већ нас везује и са сличним центрима целога света. То што нас везује називамо културом: просвећеност, мудрост, то је она виша веза од које зависи добро и срећа народа у опште.
И са културног и политичког гледишта Нови Сад има за нас Србе своје особито привлачне силе. Још из мога ђачког доба у Цириху, а то је било пре педесет и више година, врло пријатно сећам се веза са Новим Садом. Ми смо се тада одушевљавали идејама, којима беше основа: савлађивање беде и невоље у друштву. Било их је у нашем циришком друштву који су желели да се те идеје остваре силом револуције а било их је који су то желели силом љубави. У то доба многи наши циришки другови, који су због политичких прилика у Србији били принуђени живети у Новом Саду, примљени су од великодушних новосађана најлепше братски, и могли су радити и доприносити ширењу наших тадањих идеала.
Идеали, који су нас пре 50 и више година у Цириху одушевљавали нису само младалачки, већ остају као идеали док год је човек жив. .
Још из оног сгарог доба остао ми је дакле Нови Сад у врло пријатној успомени, а можда ће се и данас наћи у Новоме Саду који од наших старих пријатеља, који се онога доба овако као и ја радо сећа...