O Narodnoj omladini

10

~Збор“, „франковцп" или слнчно, ријеч је и о другим као што су биле разне секције политичких партија, затим ~Соко“, „Крижари", „Братство Светог Саве“ итд., од којих су већина по имену биле нацконалне, а по садржају и раду ако не читаве, оно једним дијелом анационалне, противнародне. Ту устваои не мијења ништа чнњеннца да се у тим организацијама понекад одвијала огорчена борба између демократских и антидемократских елемената. Чим би нека од њих почела да боди истинску демократску политику, била би распуштена (као што је случај с многим радничким и студентским омладинским органнзацијама).

Рат је омладини показао право лице свих тих организација. Неке су се просто угасиле јер су њихове вође, који су се прије рата на сваком кораку бусали у прса са својом националношћу, схватили да је опасно бити „националан" када је окупатор у земљи, па су се завукли у мишнју рупу кли прешли на страну непријатеља. Друге вође су своје организације привели окупатору, као што је то случај с „Хрватским јунаком“, „Домагојем“, разким конгрегацијама итд. Наравно, то је изазвало отпор једног дијела омладине н он је иступио из њих. Створиле су се и нове, фашистичке организације. Међутим. омладина је брзо схватила да учествовање у њиховом раду значи помагање и његових слугу. Та је чињеница била таспа не само у односу на отвооене фашистичке ооганизације (као што су нпр. биле „Усташка уз даница“, . Боаник“ итд.). него и за оне који су свој фашистички рад прикривале неким религиозн.им програмом или томе слично (као гато је случај са крижарнма).