O Narodnoj omladini

39

Међутим, нпак не треба потцјењивати успјехе који су постигнути у том правцу. Успјеси истина нису били у томе да су вођи омладинских организација стварно пристали на јединство, на антифашистичку борбу. Успјеси су били у томе што је омладина из разних организација тежила за једииством и улазила у омладински антифашистички покрет, натјеравајући понегде чак вође да уђу у неку заједничку акцију, нарочито у периоду који је у нашем омладинском покрету познат под именом одбране земље.

Међутим, када је почео рат и када се показала сва трулост старе Југославије, све издајство државне управе, великог дјела војног руководства итд. показала се и сза трулост и поквареност огромног дјела вођстава омладинских организација. Го је нарочито показао народно-ослободилачки устанак. Све предратне омладинске организацк]е или су се распале или су их њихозе вође покушали да ставе у службу окупатора. Омладина каше земље била је издана, прогањана од дотадашњих званичних претставника власти, од дотадашњих вођа омладинских организацша. Али омладина ниlе изгубила перспективу. Комунистичка партија Југославињ која је и до рата преко Савеза комунистичке омладине непрестано помагала омладинске напоре за јединство, за борбу, поново је указала пут омладини у најтежем периоду историје гоју су поеживљавали наши народи. У познатом поогласу Комунистичке партије Југославије којим се у туиу Мlесецу 1941 године позивао народ на устанак, Централни комитет Комунистичке партије Југославије обратио се посебно и омладини овим ријечима: