O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

БАНДА

послу са старијима, само је ометала и задоцњавала реализовање тих идеја. Србија. је дочекала, анексиону кризу као потпуно демократска држава п с једном већ добијеном битком трема. Аустро-Угарској, у царинском питању. И једно и друго старији су извршили. Ваљало је вамо довршити преоружање српске војске, што су старији већ били у велико започели још пре анексије, чим су довели у ред државне финансије. Били су то, дакле, старији који су радили, а млађи који су дизали празну ларму и често пута ометали старије у раду. Нису то старији него млађи, који и данас говореи у књиге исписују: «па, ако не буде ујединења државног, ујединење културно мора да се спроведе». После толико мука и жртава Србијиних, после толике проливене српске крви ради националног уједињења, старији траже државно, а не само културно уједињење. Важно је напоменути да се то тако говори и у књиге исписује баш од стране друштва ГГросвете, из оне средине, којој на челу стоји сам г. Стојановић, који нам о млађима овако наставља говорити :

«Млађа, генерација не имађаше времена да се бори против старих партија, нити да организује засебну странку. С друге стране била је свесна да би организовање једне странке са програмом националним и долазак те странке на управу земље изазвали објаву рата. од стране Аустрије. Шта је било природније него да млађи приону придобити српско друштво и старе партије. за своју политику ти своје идеје. Пошто је кор српских официра извршио велико дело унутрашег ослобођења, Љуба Јовановић је отпочео пропагирати патриотске идеје у Пи-

10) Петар Слепчевић: Приватна иницијатива у националном раду, стр. 19. 4