O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

==“ 50) ==

јемонтлј, листу који називаху органом официра; Риста Радуловић је то исто радио у мостарском Народу, а Окерлић је ову идеологију изражавао у литератури и рекао: ето југословенске револуције! Сва три беху фанатици, апостоли идеја, моралисти, теоретичари и, најпосле, мученици, који имадоше огроман утицај на друштво. Од епохе Светозара Марковића није било примера да су млади људи имали толико утицаја на духове. То је био најбољи доказ да њихове идеје лебдијаху у ваздуху, и само тражаху ко ће им бити носилац. Уз ове вође теоретичара револуционарног Југословенства, вели даље г. Стојановић, пошто је претходно набројао још и Мештровића, Ракића, Дучића и т. д. радили су и други: комите, Народна Одбрана, Коло Српских Сестара, Соколи и т. д. Они су сви хтели приуготовити народ за блиску будућност, за велике догађаје, који беху наговештени анексијом Босне ' и Херцеговине. Њихов рад једва. се опажао, али је дао видљиве резултате» каже најпосле г. Стојановић (стр. 86—89).

И сами странци кад прочитају ове редове г. Стојановића морају се запитати: ама, каквом су то волшебном моћи, ови непознати људи, чија имена једва да су прешла границе уске провинцијске територије у којој су рођени, могли, заталасати и за борбу спремити читаву једну на. цију, и то за цигло неколико година!

И самом сег. Стојановићу учинило мало чудновато то што је написао о тим људима. С тога и вели на страни 95. своје књиге: будуће генерације запитаће се како је то могло бити да се, у тако кратком времену и са тако мало људи и средстава, постигну толики резултати, па то покушава објаснити тиме, што су, вели ти млади људи знали «дирнути у најосетљивију страну народне душе»! Види се и по том об-