O predstavničkoj vladi

19

помажу тако исто и трајности и напредовању; само је више тих својстава нужно, да би се учинило да друштво пресудно напредује, него што их је нужпо да би се оно одржало такво као што је. |

Која су то, даље, особита својства у људи што као да више служе напредку, а неприпомажу тако непосредно идејама реда и одржања» То су поглавито својства духовне делателности, предузимљивости и рабрости. А нису ли сва та својства онолико исто нужна, за очување добра које имамо, колико су нужна и за повећање тога добра 2 Аво има ишта извесно у људским пословима, то је ово: да се стечена добра која вреде, могу одржавати само продужавањем оних истих усиљавања, помоћу којих су и добивена. Ствари које се оставе себи самима, пропадају неизбежно. Они које успех наведе, да попусте у брижљивости и пажљивости на коју су навикли били, у својој готовости да одолевају непријатностима, једва да ће своју добру срећу на њеној висини задуго одржати. Духовно својство које као да је искључно посвећено напредку, и које представља вршак свију тежња за напредком, јесте ориђиналност, или моћ изумевања. Па и то својство није мање нужно ва трајност; јер у неизбежној мени људских ствари непрестано искршавају нове неприлике н опасности, којима се мора одолевати новим изворима помоћи и новим сретствима, да би све могло ићи и само онако добро, као што је нре ишло. Која дакле својства владе теже да орабре на делателност, на енертију, на раброст и на ориђиналност, та својства нужна, су ва трајност као и за напредак; само ће у средњу руку нешто мањи ступањ истих бити довољан за трајност, него што ће за напредак требати.

Да би сад од духовних на спољашње и стварне услове друштва прешли, није могућно означити никакво мерило у политици, или наређење у друштвеним одношајима, које би припомагало само реду, или само напредку ; штотод једноме гове, то потпомаже обоје. Узмимо

о%