O predstavničkoj vladi

и увреду и неправду покајавају. Али у овом ширем смислу, вао и у ономе ужем, ред изражава пре један од услова владе, него ли њену дцељ или вритериум њене ваљаности. Јер може се и утврдити обичај, да се влади покорава, п да се њеној власти оставља да све спорове решава, па опет да се начин на који влада поступа са тим споровима и са другим стварима, око којих се она бави, може разликовати онолико, колико се оно што је најбоље разликује од онога, што је најгоре.

Ако хоћемо да у пдејп реда обухватимо све што друштво иште од своје владе, а што није обухваћено у идеји напредка, онда морамо определнти ред као одржање свију врста п мера добра које се већ налази, а напредак као оно чиме се повећава добро. То равликовање обухвата у једноме или у другоме (у реду плин у напредку) све оно што се од једне владе може искати да она потпомаже. Алп, кад се то тако појми, ту нема никакве основе за Философију о влади. Ми не можемо рећи, да у сачињавању једнога устава нека наређења треба да се пропишу за ред, а друга за напредак); јер услови реда у смислу означеноме, нису у противности него су истоветни са условима напредка. Чињенице које теже да одрже друштвено добро што се већ затекло, јесу баш оне исте које и повећању тога добра прппомажу, и обратно, једина разлика јесте у томе, што се за последњу цељ иште виши ступањ тих чињеница него за прву.

Која су то н. пр. својства у грађана лично, што највише припомажу да сеодржиу друштву онолико доброг понашања, добре привреде, успеха п благостања, колико се већ налази 2 Сваки ће допустити да та својства јесу: вредноћа, поштење, травичност пи мудрост. А нису ли то. све она иста својства, која највише припомажу и да се на боље пдер И није ли сваки прираштај тих врлина у друштву већ по себи један од најважнијих доказа, да се на боље пдер Ако је то тако, онда која својства у владе припомажу вредноћи, поштењу, правди п мудрости, та при-