O predstavničkoj vladi, str. 310

298

без успеха, чинила, као што је свакоме читаоцу г. Хелпсове поучне историје познато. Да је шпанска влада била непосредно одговорна, јавноме мнењу Шпанске, питање је да-ли би она и тај покушај учинила била; јер би Шпањолци, без сумње, узели страну за своје хришћанске прпјатеље и сроднике, пре него за идолопоклонике. Насељеници, а не који су рођени у земљи, налазе пажње код публике господареће земље; њихове представе примају се ту за истину, јер они пмају и сретства и снаге да пажњу немарне и равнодушне публике на њих привуку. Неповерљива критика са којом Инглези, више него икоји други народ, имају обичај да претресају владање њихове земље наспрам странаца, обухвата обично само поступке јавних власти. У свакоме питању између владе и личности Ингдез вазда предпоставља, да влада нема право. Па кад пнглески насељеници управљају батерије инглеске политичне борбе противу једног бедема, који је плодигнут ради заштите оних, што су у земљи рођени, противу њихових напада, онда извршна власт, са њеним искреним али слабим тежњама за бољим чим, налази по правилу, да је за њен парлиментски утицај сигурније, и свакојако мање трудно, напустити споран подожај, него-ли га бранити.

Што ствар још гором чини, јесте ово: кад се јавно мнење, у име правде и човечности, позове на заштиту потчињеног друштва или расе (као што се оно у Инглеској позива, што јој на част служи), онолпко је вероватно да ће оно промашити дељ, колико и да ће је достићи. Јер у потчињеноме друштву има угњетача и угњетених, снажних личности плпи сталежа, и робова који пред њима пузе, а управо први, а не последњи, пмају сретства, да са пинглеској публици обрате. Један тирјанин или уживалац телесних наслада, коме је одузета власт што ју је злоупотребљавао, али коме се у место казни, даје средство да онако исто богато н сјајно живи, као и пре; једна гомпла привилегисаних спахија, који ишту да им