O predstavničkoj vladi

29

даслуга та јесте нешто у мери у којој те установе потпомажу општи духовни напредак друштва, разумевајући под овим напредак умности, врлине и практичне делателности и снаге, а нешто у ступњу усавршања са којим оне моралну, умну и активну вредност што се већ налази, организују, тако да она највеђи утицај на јавне послове има. О једној влади има се судити

по ономе што она од грађана чини, и по ономе што она с њима израђује; по њеној тежњи да саме људе по-

прави или поквари, и по ваљаности или хрђавости посла; што она ради за њих, и помоћу њих. Влада јесте уједно“ и велика снага која утиче на људски дух, и скуп наре-

ђења организованих за јавне послове; у првоме својству њена доброчинска радња поглавито је посредна, али зато не мање жива, докле њена штетна радња може да буде непосредна.

Разлика између тих двају послова владе није, као она између реда и напредка, само разлика у ступњу, него и у струци. Ми не морамо, међутим, предпоставити, да онв ниу каквој тесној свези једна с другом не стоје. Установе што осигуравају најбољу управу јавних послова, која се само даје практиковати у постојећем стању друштвене образованости, већ тиме теже даљем унапређењу тога стања. Један народ којп би имао најправедније законе, најчистије и најснажније уређење судова, најпросвећенију администрацију, најправичнији и најмање теретан систем Финансије, у сагласности са оним ступњом моралног и умног напредка до кога је он дошао,

— тај народ био би на најбољем путу да брзо пређе у.

по њеноме утицају наљуде, и по њеноме утицају на ствари, |

више стање, А и нема другогог начина, на који би по-' литично установе могле снажније припомоћи унапре-.

ђењу народа, него што је начин по коме оне своју више непосредну радњу добро извршују. И обратно, ако је њихова машинерија тако рђаво склопљена и уређена, да оне рђаво раде свој посебни посао, последице тога осе-