O predstavničkoj vladi

–—_

28

љива и непажљива, да не чини што је дужна чинити, онда ће сви од најбољег административног уређења мало користи имати. И опет је добро уређење боље, него хрђаво. Оно бар даје могућности, да ионако недовољна покретачка или контролна снага каква се пма, на највећу ворист ради; а без њега никоја мера покретачке или контролне снаге не би била довољна. Јавност Н. пр. не смета нимало злу, нити покреће на добро, ако публика не ће да марп за оно што се чини; али без јавности како би могла публика или спречивати или потетицати оно, што јој не би било дозвољено да видир У идеји савршено уређење јавног звања. јесте оно, у коме је интерес званичника потпуно сагдасан са његовом дужности. До такве-сагласности неће се доћи самим системом; а још мање ће се доћи без система, који би за ту цељ као што треба смишљен био.

Што смо казали о наређењима за појединости, у администрацији владе, то је још јаснија пстина о њеном општем уређењу. Свака влада која тежи да буде добра, јесте организација некога дела добрих својстава која се налазе у појединим члановима друштва, у цели руковођења друштвених послова. Шредставничко уређење јесте сретство, да се општа мера увиђавности п поштења, што се у друштву налазе, п лична умна снага п врлина његових најмудријих чланова доведу до тога, да више непосредно утичу ва владу, па да пм се даде и веће учешће у овој, него што би га уопштеинмали п по којем другом начину организације; премда је при свакој организацији утицај што га те чињенице имају, извор свему добру које влада у себи има, а сметња свакоме злу које влада у себи нема. Што је већа мера тих добрих својстава, која се сретством установа једне земље организују, и што је бољи начин организације, тим ће и влада боља бити.

Сад смо, дакле, добили основу за двојаку деобу заслуге коју неки скуп политичних установа може да има.