O predstavničkoj vladi

52

нужна заслуга владе, за љубав које може да се опрости свака мера махне у другоме чему, ако само та мера још не смета напредњу , јесте: да њено утидање на народ гове, или бар да није противно, најближем кораку што га народ мора учинити, да би се на виши ступањ подигао.

Тако (да би се поновио пређашњи пример) један народ у стању дивљачке независности, у коме свако за себе живи, слободан од сваког правилнијег спољашњег надзора, биће практично неспособан да учини какав напредак у цивилизацији, доклегод се не научи слушати, (С тога влади која се над таквим народом установи, јесте неодољиво нужно, да уме учинити да је слушају. А да би она то могла учинити, облик владе мора да буде скоро деспотичан, или сасвим деспотичан. Један поле популаран устав, који зависи од готовости разних чланова друштва, да се сами одреку своје личне слободе рада, не би могао дати прве поуке која је нужна ппитомцима, на томе ступњу њихова напредка. Потоме, цивилизација таквих племена, ако није резултат непосредног додира њихова, са другима већ цивилизованим племенима, она је скоро увек дело каквог абсолутног владаоца, који своју власт доводи или од религије, пили од војене храбрости, — а врло често и од страног оружја.

Опет, нецивилизована племена, најхрабрија и најенергичнија још чешће него остала, јесу одвратна од непрекидног рада, који не даје никакве побуде. А права цивилизација само се кепрекидним радом постизава ; без таквог рада нити се може дух васпитатп за обичаје које цивилизовано друштво пште, нити се материјални свет може сшремити, да такво друштво прими. Ту треба. особитог стицаја околности, па зато честон дугог времена, да би се такав народ приљубио раду, ако се за неко време не би гонио да ради. С тога и само лично ропство, · уколико би примогло да се одпочне привредна ради_ност, пи да се привредна радња изнуђава као искључна радња бројно најзнатнијег дела друштва, може ускорити