O predstavničkoj vladi

88

прелаз у бољу слободу, него што је слобода борбени грабежи. Окоро нијенужно казивати, да то извинење за робство може важити само за најнеразвитије стање друштва. Један цивилизовани народ има сасвим друга сретства за предавање цивилизације онима, који су под његовим утицајем; а робство, у свима појединостима својим, толико је противно оној влади закона, која. је основа свему данашњем животу, и толико квари оне који господаре, пошто ови једном дођу под утицаје цивилизације, да, би уводење истога, ма у којим околностима, у данашњем друштву било падање у нешто горе, него што је и само варварство.

Међутим, у некоме добу своје историје, скоро сваки народ који је данас цивилизован, састојао се већином пз робова. Једноме народу у томе стању, да бл се ослободио п подигао, треба сасвим другачије политично уређење, нето што треба народу који се из дивљака састоји. Ако је он по прпроди енергичан, и особито ако у његовој средини има каква радна сталежа, који се не састоји ни из робова, ни из господара робова (као што у Грчкој беше), онда му за његово унапређење, по свој прилици, неће требати ништа више, него да се ослободи; пошто се ослободи, може често да постане способан, по примеру римских ослобођеника, за уживање свију грађанских права. То, међутим, није редовно стање робства, и то је уопште знак да се робство преживило. Правироб јесте створење које није научило да само себи помогне. Он је, без сумње, један корак пред дивљаком. Њему не треба више да учи први наук политичног друштва. Он је научио да слуша. Али, он слуша само непосредну заповест. Значајно је у рођениг робова, што су они неспособни да своје владање доводе у сагласност са каквим правилом, или законом. Они могу да чине само што им, се заповеди, и то само онда кад им се заповеди. Ако неко кога се они боје, стоји над њима, па им прети да ће бити кажњени за непослушност, они ће слушати; али, чим он леђа,

ПРЕДОТАВНИЧКА ВЛАДА 8