O proizvodnji ranog povrća u toplim lejama

39

мишева. Њих можемо п јзастерати јако смрдљивим стварима, као што је н. пр. хлорни креч (у апотецп: Chlor-Kalk). Овога креча треба сасутп у мпшије рупе, па he се сви разбећи. Исто тако можемо их растератп п катраном, кад га у мишије рупе успемо, ако ове нису у непосредној близинп посејаног усева. Најтеже је курталисати се кртице. Кад се она у топлу леју увуче, то је права напаст. И ако нам усеве непосредно не штети, штети нам га у томе, што земљу изрије п биљке испретура п почини с њима читав русвај! И против кртице можемо употребптп хлорни креч; кртичњак треба пажљиво растурити, па у ров сасутп креча. У место овог креча, можемо употребпти п нафтаЈШН, или крпице наквасити каменим уљем (гасом), па то у рбвове угурати. И ронци (мрмољци) су у топлој леји врло опасне штеточиње, али је њих немогуће истребити с тога,

што се онп сасвим доле у ђубре завуку п само се ноћу пењу горе у земљу и биљке нагризају. Cpeha је само, што се они ретко налазе у топлим лејама, јер се у то доба, кад је време топлим лејама, ронцп налазе у својим зцмским скровиштама, одакле се тек у пролеће крећу. Њих ћемо више наћи у млаким н хладним лејама.