O uređenju gradova

4

по различите друштвене редове. Берза рада, брига о сиротињи, старање о радничкој и напуштеној деци, питање о становима и т. д. додирују интересе свију грађана једног града.

Нормалан и сређени живот чини, да се питања о уређењу градова решавају путем поступног развијања. Добро уређење једног тако развијаног града зависи од увиђавности оних, који су били позвани, да решавају та поједина питања.' Сада после рата, ми стојимо пред једном сасвим другом чињеницом. Ми улазамо. у земље, у којима треба све из почетка започети. Ниједна, али баш ниједна, грана тамошњег народног живота није развијена. Границе нашег та-. мошњег рада протежу се од развијања појма бити. исправан српски грађанин, па до најтананијих потреба лржавног живота. Ове границе захтевају не само довољну увиђавност и ширину погледа, већ и један систематски рад, везан са огромним економским пожртвовањем. Довести у склад све тамошње неминовне потребе са нашом народном новчаном, културном и привредном моћи, то ће бити један од најважнијих државних проблема наше проширене Отаџбине.

Систематски рад је исто што и примена начела највећег корисног ефекта. У колико сеу једној заједници тај принцип савршеније примењује “ толико је она способнија за успешну утакмицу. Ову познату. чињеницу ваљало је освежити, да би се логично дошло до свести о данашњој важности једног добро уређеног града у нас, јер први наш културни, привредни, финансијски, трговачки и просветни корак у ослобођеним крајевима биће упућен градовима, па је онда сасвим природно запитати се: на који је начин могуће, што повољније по цео народни напредак, удесити та прва средишта нашег тамошњег рада. Одговор на то питање објашњава, услед чега су размишљања о сувременом уређењу градова, у данашњим приликама, од тако огромне важности, јер се једино помоћу модерног градског уређења може тамо прићи пословима са уверењем, да ће се у њима снага народна паметно штедети до крајних могућих граница, за оне големе