O uređenju gradova

П

на важност питања, која они морају решавати у најскоријој будућности и која захтевају дубока специјална проучавања и дуга лична посматрања. Ми сматрамо за врло потребно напоменути, да наши стручни другови не смеју допустити, да се ова питања тако реше, да њихова решења остану као вечити сведоци нашег нехата, неумешности, па чак и небриге неспособности за ђешавање оних пштања, за која су онш први позвани, да дају свој суд. Ми започињемо расправљање наших градарских питања једним преводом. Ми смо нарочито изабрали дела двају познатих немачких радника, јер је Немачка на тој науци највише урадила и својим трудом градарство развила до оног ступња, на коме је данас. Стога је потребно чути јасне и концизне погледе два човека, који су стекли големог угледа башу том немачком научном и уметничком свету. Ми смо даље уверени да постоји могућност све те тековине средње Европе примити и искористити, па ипак не изгубити ни трунчице од културне самосталности, која се првенствено огледа у моћи стварања дела, на којима се осећа дух оног истог Српског Народа, који је дао необоримих доказа, не само да уме примити у себе опште културне елементе, већ да их може у својој души прерадити, учинити својим, и тим новим тековинама ићи упоредно са осталим европским културним народима. Дубоко прожети овим убеђењем сматрамо за најсветију дужност српских инжењера и неимара, да сами стварају и извршују велика техничка дела у својој Отаџбини и да те своје творевине без икакве бојазни и полетарске срамежљивости подносе на оцену и мишљење људима, који су успели у својим просвећеним отаџбинама стећи част и поштовање и који се не осећају принуђеним, да напусте своју постојбину. Само таквом сарадњом просвећених и искусних европских радника ми можемо стећи углед збиља културног народа, који у себи има толико животне снаге, да се може одупрети сваком покушају, ма и културно-интелектуалне, колонизације. Задахнути оваквим уверењем ми сматрамо за наро-

читу част изјавити господи писцима ових преда-