O uređenju gradova

УМЕТНОСТ У ГРАДАРСТВУ

од Феликса Генцмера

Историја човечанства нам показује, да су људи од памтивека осећали неутолим нагон, да украшавају себе, своја одела, оружје, домове и околину.

Оно спољно кићење, постизано помоћу украшавања обликом и бојом, није ништа друго до израз безазлене животне радости. Тако кићење налазимо у остацима минулих култура, а код примитивних народа се оно одржало још и данас.

Ово украшавање постаде савршеније тек онда, када су се облици почели развијати из самих сврхам употребе појединих предмета. Заједничко и основно обележје свију култура испољено је у тежњи, да се оплемени све оно, што је човечији дух пронашао и људска умешност створила.

Ако у лету прелистамо повесницу, ми ћемо наћи, да су најсавршенији уметнички облици стварани у времену највећег културног развитка. Када се нека култура брзо развија, онда је могуће, да се за неко време занемари оплемењавање људских творевина, али оно никад не изостане сасвим.

Где је негда на првом месту само хладни разум владао и где је задовољавање голе корисности дошло, у неколико, до једне практичне савршености, ту одмах испољаванагон срца, са неминовним последицама, чежњу за оплемењавањем, чим почнемо употребљавати оно, што смо створили.

На тај су се начин тетовирање и од кожа примитивно направљена одела развила у најдивније творевине накита и одеће.