O uređenju gradova

31

геометријска обрада помоћу праве и круга свију делова; ~ 4) претерана симетрија у улицама, трговима, постро-. јењу кућа, сађењу дрвета и вртова; нм

несразмерно велики тргови и непотребно широке улице;

неправилно одређивање места јавним зградама, споменицима, кладенцима и водоскоцима, као и несмишљено подизање зеленилом покривених површина, у вези је са овим и сувише често подизање јавних зграда самих за себе у средини тих великих тргова, а нарочито је ова метода омиљена при подизању нових цркава;и

најзад се безобзирно шири тај систем градских проширења по земљишту не водећи обзира о ономе, што већ постоји на њему.

У оваквим поступцима гледали су задовољавање највеће практичности. Али ни она није остала нетакнута, јер је често пута и она била жртва правих линија, паралелности и симетрије.

Није никаква реткост, да су тада подизане саобраћајне улице, које су биле потпуно неупотребљиве за превоз, јер су се и сувише стрмо брдом пеле услед тога, што је то захтевао њен раније одређен правац и погодба, да се свака улица мора под правим углом одвајати од осталих улица. Ми виђамо у брдовитим градовима, који су се брзо подизали, улице, које су захтевале у природи или дубоке усеке или високе насипе, или које у опште нису могле бити изведене услед тога, што су њихови правци ударали право на брда, која су нахартији — у хоризонталној равни — била занемарена и преко којих је пројектант извлачио праве улице са правоугаоним раскрсницама.

Није се правила никаква разлика у градилишним групама за фабрике, за станове, за трговину и летњиковце. Није се такође разликовало, да ли су поједине групе предвиђене за уско, градско, или за широко, летњиковачко, озиђивање. Занемаривали су се дакле привредни захтеви. При изради појединих улица није се водило обзира о томе, да ли ће оне бити