O uređenju gradova

37

Пошто су се човечанству отвориле очи пред тим лепотама, оно је увидело, да се то не може постићи досадањим радом помоћу врстара и шестара. Тада се је схватило, да улице и тргови нису површине, које треба да служесамо саобраћају и његовим постројењима и да створе места за водоводне, гасне и канализационе цеви. Обратила се већа пажња на то, да је за обраду плана од битног утицаја пре свега земљиште, признало се даље, да је нужно поделити градске крајеве на фабричне, трговачке и становне и да се при подизању новог градског краја не мора поништити све, што постоји на том земљишту; увидело се, да се мора водити обзира о старим путовима и границама имања и да треба по могућству сачувати природне токове, стене, дрвеће и поједине грађевине и све то вешто у нови нацрт унети и да се мора — и то не у последњем реду — врло озбиљно водити обзира 0 природним лепотама тога предела, као што су ливаде, шуме и лепи изгледи из самога града.

После техничко-административног решења градарских питања и после неповољних резултата постигнутих таким радом увидело се, да су градови ипак на првом месту за становање створени и то за стачовање људи, који поред своје пословне делатности треба да имају и задовољства у животу и у лепомем који теже, следећи раније помињаном нагону срца, да у својим становима створе средину, која је уметношћу оплемењена.

Ми имамо дакле с једне стране о томе се бринути, да нове улице пруже добру и корисну саобраћајну везу између даљих крајних тачака; да је земљиште њима згодно подељено на начин, који је погодан и са здравственог гледишта и са економне стране самог озиђивања; да улице умају добре успоне, како би оне биле способне прихватити целокупан саобраћај, а по потреби и трамваје као испроводнике за водовод и канализацију.

Ми морамо разликовати саобраћајне, трговачке и становне улице. Ми се морамо даље и о томе по-

старати, да ти градови пруже ону пријатну, умет-

ничку слику и у исто време буду угодно заједничко