O uređenju gradova

39

косине, помоћу веште израде градилишних група и помоћу давања нарочитог облика уличним лицима. Из овога се опет долази до потребе за повијањем улица.

Укочена права линија није често повољна за сам уздужни профил, тј. за обраду уличне основне површине. Ово нарочито чини рђав утисак код успона, када улица није у исто време и повијена. Као што издубљена линија код уличних лица чини пријатан утисак, исто тако је она згодна и код уличног нивелисања. Ако при постројењу улице није могуће избећи дизање земљишта, онда се може непријатан утисак испупчених леђа покрити и ублажити помоћу савијања улица у страну. Дакле и у том случају треба повити улицу.

Повијена улица не само што не отежава саобраћај, већ га чини прегледнијим.

Кривљењем уличног лица постиже се затвореност и целина уличне слике, те се и на тај начин згодно испуњује још један захтев уметности.

Затварање тржне и уличне слике је у исто време повољно, да повећа пријатност и угодност посматрања. Као год што у унутрашњости какве куће гледамо само просторе и као год што тежимо, да их и према спољњем свету и међу њима самим ограничимо, тако исто треба поједине улице и тргове — наше проширене станове — као просторе схватити и за око их, по могућству, одвојити једно од другог. При овоме пак ваља водити обзира – као код ходника у великим кућама — да се спроведу јасно и прегледно главни саобраћајни путеви. |

Улица Марије Терезије у Инсбруку, Царска улица у Фрајбургу, Цајл у Франкфурту на Мајни, Широки пут у Магдебургу, Грабен у Бечу и Шећ 5беее у Оксфорду показују најбоље, како су пријатне и пуне живота улице са повијеним правцем и постигнутом затвореношћу чак и тамо, где су за сувремен велеградски саобраћај улице довољно широке.

У раније је доба делатност на пољу просторне уметности задахњивала све творевине. Она почива на уметничком схватању целе слике. Данас смо се ми навикли не посматрати простор, већ поједине зграде