O zadatku univerziteta na prosvećivanju i moralnom preporođaju naroda : (rektorska beseda govorena o svetosavskoj proslavi na Univerzitetu)
12 ; С. УРОШЕВИЋ.
улога има да отпочне одмах чим је завршена улога основне наставе. Тим даљим радом прихватио би се и сачувао од пропасти онај малени капитал који је изнет из основне школе, стално би се увећавао и развијао, и тим начином би корисно био употребљен у циљу ширења општег народног просвећивања. Ако се не би тако радило, ако би се и даље продужила досадашња бесплодна пракса, онда нека се нико не чуди што од рада наших народних школа и даље неће бићи велике користи, и што ће иу будуће бити људи који ће веровати, да је у овој земљи више учинио за народну писменост каплар у касарни но учитељ у школи.
Оно што нам школа има да даде у циљу народног просвећивања, народна црква је дужна дати у циљу ширења и утврђивања основних принципа хришћанског морала. Међутим, наша је црква у овој својој битној задаћи веома заостала. С друге стране, она није успела да одржи и учврсти у народној маси ни ону чисту, безазлену религиозност, која је тако потребна и тако корисна једноме народу у раном периоду његовог културног развића. Код нас је религија сведена на скуп неколиких обреда, који су озакоњени и таксирани, и које мора сваки испунити ради доцнијих потреба у животу. Свештенство нам је веома застало у образовању, те није дорасло да културнијим члановима друштва буде „пастир добри“, учитељ душе и проповедник виших моралних доктрина; а код масе народне није кадро да развија и одржава оне чисте религиозне осећаје, који су у ранијим временима били једна од главних одлика нашег патријархалног живота, који су замењивали у народу свест о националности и челичили га до пожртвовања у дугој борби „за крст часни и слободу златну“. — Моје је уверење, да један народ мора бити васпитан у вери својих предака. Основ тога васпитања мора се поставити у самој породици, а црква, доцније, има да развије те основе до обима више моралне философије. Но за то нам породица мора бити јаче просвећена и културнија, а црква бити на висини свога задатка.