O zadatku univerziteta na prosvećivanju i moralnom preporođaju naroda : (rektorska beseda govorena o svetosavskoj proslavi na Univerzitetu)

14 | С. УРОШЕВИЋ.

_ вредне. гране, земљорадње, „страховито мали“. Дефицит који отуда сваке године трпимо, скоро је невероватан. Земља, која је, по речима ученога професора, створена да даје највећи принос од свога земљишта, губи сваке године само на производњи жита око 150 милиуна динара. Ако би ове године, пред једним таквим конгресом држао слично предавање какав професор сточарства, а идуће године какав професор воћарства, уверен сам, да би се годишњи привредни дефицит Србије, само по овим гранама производње, утврдио бар на 500%о, а и више.

Међутим, српски је пољопривредник вредан, и не штеди снагу своју радећи; земља наша Богом је створена да од тога рада даје највеће приносе — па, ипак, тај се принос показује „страховито мали“. Школовани агрономи знају директне материјалне узроке томе неуспеху и губитку, и знају како се ови могу да отклоне; али савети њихови остају несаслушани, јер онај коме се упућују није кадар да их разуме. Као што у почетку свога говора поменух, наука данас управља свима гранама људске активности. У пољопривреди, пак, она сваким даном толико шири свој утицај, она до те мере постаје њен суверен, да модерни пољопривредник само по рецептима њених лабораторија може с успехом радити своје послове. Код нас, дакле, где је сваки земљорадник у исти мах и господар земљишта на коме ради, мора сваки бар до те мере бити приступачан саветима науке, мора бити бар толико просвећен, да би могао схватити најелементарнија упутства науке и користити се њеним резултатима. Без тога услова ми не можемо имати рационалне пољопривреде, а без ове биће нам увек слаб главни извор народног благостања и државне моћи.

У једној овакој свечаној прилици ја немам права да говором својим замарам дуже време благонаклону пажњу наших одличних гостију. Али се надам да сам, и овим што сам рекао, успео доста јасно нагласити једну од битних дужности нашега Универзитета, и приказати