O zadatku univerziteta na prosvećivanju i moralnom preporođaju naroda : (rektorska beseda govorena o svetosavskoj proslavi na Univerzitetu)

БЕОГРАД.

О ЗАДАТКУ уфе ка Сејоме 7 ЕОДВАО

довољно ма и најсавесније вршити дужности само под кровом ове куће, већ да ваља развити интензиван рад

и ван школе, то јест, ступити у што ближи контакт

с народом и узети живог учешћа на културном напретку и моралном препорођају његовом. За све је било јасно, да је српски Универзитет пре свакога другога позван да пропагира уверење: да српски народ мора у просвећености и култури тражити спаса својој националној и политичкој егзистенцији; да у вишим моралним особинама треба да нађе отпорну моћ снаге своје; да у здравом и крепком породичном животу ваља да црпи виталну моћ расе своје; да од спремне, савесне и поштене интелигенције своје треба да добије поуке о правилним погледима на националне задатке, на државу, на друштво, веру, морал, и тако даље. — Универзитетска омладина, која је у свако доба готова да наиђе на пут прогреса и препорођаја, прихватиће, у то смо сви уверени, ове идеје

својих наставника и биће им најревноснији пионер у

будућности.

Али не треба изгубити из вида, да с народом иу народу могу на оваквим идејама само они људи с успехом радити, који поред довољно високог образовања располажу и дубоким познавањем народне масе. Јер на ову се само тако може утицати, она се само тако може придобити и повести к извесном циљу, ако се буду добро познавале њене добре и рђаве стране, њене наклоности и антипатије, њене навике и обичаји, њене потребе и захтеви, па се на основу таквог познавања буде подесио целокупан програм и метод рада. А таква искуства не добијају се у школама, веп у честом непосредном општењу с народом и пажљивим проматрањем свега што чини његов целокупни живот.

Исто тако ваља унапред знати, да је поље на коме се има радити веома запарложено. Очистити га и култивисати није лако. Наш народ је непросвећен, а непросвећеност повлачи за собом читаву поворку свакојаких предрасуда, порока, рђавих навика и рђавих обичаја; наш

п | _ Луна зеловић_ “