Od života do civilizacije

98 од ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

И ______________---_-___

чаном стаблу, израђује се понашање и подешавање организма према спољашњој средини, а израђује се и координисање функција разних органа у физиолошком уређењу организмову. У мозгу и мождини налазе се центри и нашег свесног и рефлексног делања у односу према спољашњем свету, као и центри регулисања рада нашега срца и дисања. Дакле, наша актуална спољашња као и унутрашња остваривања и делања живога бића у неоспорној су вези и сротству. М то говори у прилог тези да постанак живога бића није битно различан од онога што је постало активношћу живога бића.

Није немогућно замислити да је нека психичка моћ сродна оној која нам се открива у функцијама средишњег живчаног система, нека моћ стицања искуства и целисходног реаговања у правцу једног нагона иманентног живој материји, није немогућно замислити, велимо, да је такав психички чинилац један од општих атрибута живе материје. Кад се има на уму да такву моћ приписујемо групама извесних ћелија нашег живчаног система, онда не само да је могућно замислити да се нешто слично налази у свакој трунци живе материје, већ је и природно претпоставити да је тако. Ево зашто: Познато је да се поделом рада и специјалисањем појединих ћелија само развијају оне особине које се већ налазе у живој материји уопште. Жлездана ћелија развија само општу одлику протопласме, која се састоји у томе да може вршити хемијске операције и издвајати поједине производе. Контрактилне