Od života do civilizacije

14 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

које захтева напор нашега духа, док је иста доктрина у неорганскоме свету постала камен темељац на коме смо изградили своје схватање физичкога света, и којега се не бисмо могли одрећи ни уз највеће напоре. Не само да су жива бића одговарала људском појму сврховитости, већ су била пример необичне целисходности, којој се увек дивимо, јер често премаша оно што је човек могао остварити.

Отргнувши схватање неорганскога света од појма сврховитости, и видевши у току времена како је механичко схватање неорганскога света оправдано и плодно, дошао је покушај да се то изврши и са живим светом. Покушај утолико оправданији што се већ, напретком науке о животу, назирало јасно да у састав и рад тих особених природних ствари што су жива бића, не узима удела, нема ничега другога до оно што им даје неорганска природа: своју материју и снагу не добива ли живо биће од мртве, неорганске природег

Било је заиста и природно и велико то настајавање, да се и живи свет, у постанку и развоју своме стави у онај величанствени оквир модерне физике и хемије, и да се тиме створи јединствена слика неорганскога и органскога повезаних једно с другим, потичући од истих првих узрока неумитношћу истих закона.

Као што је познато, природне науке друге половине ХЈХ века врше одважно тај велики покушај. То ће увек бити један од најлепших напора људскога духа, најсмелији корак у изучавање